...

U poslednjoj epizodi serije tumačimo Pepeljugu. Zašto su siročići specifični junaci bajki? Zašto se Vukova verzija Pepeljuge razlikuje od Peroove? Zašto nema balova, a zašto se Pepeljugina majka pretvori u kravu? Kako je majčinstvo i veza sa detetom prikazana preko veze sa kravom u našoj verziji Pepeljuge, koju je Vuk zabeležio prema onome što je čuo u detinjstvu u Tršiću?... Kroz ova pitanja u poslednjoj epizodi serije Nekada davno – Srpske narodne bajke - Progonjene devojke, vode nas akademski stručnjaci: prof. dr ljiljana Pešikan ljuštanović, prof. dr Dejan Ajdačić, teoretičar književnosti dr TijanaTropin i prof. dr Jasmina Ahmetagić. Nove animirane ilustracije bajke koje čitamo u ovoj epizodi priređuje talentovana mlada Jana Popović, iskusni Aleksa Gajić i dalje nas prati uvodnim ilustracijama i animacijama, zatim, imamo zadovoljstvo da tumačenje Pepeljuge ilustrujemo još jednom divnom slikom Tijane Marjanović, a slike petlova našeg slikara naivca Pavela Hajkoa nam daju viziju vedrine i pobede Pepeljuge nad zlom i mrakom. Tu je kao i u svakoj epizodi slikarka i psihološkinja, Anja Kononenko, koja stvara od zrnaca peska nove simboličke nestvarne peskovite oblike. Scenarista, reditelj i urednik serije je Valentina Delić. Izvršni producent Biljana Ivanić, producent Biljana Dautović, montažer Ksenija Savićević, direktor fotografije Rade Bubalo, vođa rasvete Dejan Mitić, scenografkinja Mira Andrejević, kostimografkinja Aleksandra Aleksandrić, tonski snimatelji Miroslav Radišić i Zoran Karajlović, obrada tona Aleksandar Zoričić.

Superheroji su likovi kreirani pod okriljem pop-kulture XX veka, prisutni u stripu, filmu i delima moderne umetnosti.... NJihove preteče su junaci mitova, predanja i bajki a oni sami su nadkompenzacija sopstvenih slabosti. Superheroji su plod umetničke mašte tvoraca stripova, filmskih scenarista i reditelja, svih onih koji nalaze inspiraciju u svetu punom nepravdi, koji čeznu da superheroji izbave od zla svet koji sanja lepotu. U serijalu Subkultura Superheroja upoznajemo heroje drevnog i modernog doba i njihove tajne moći koje oni velikodušno stavljaju u službu dobra, pomažući malim ljudima u velikim problemima, onima koji su izloženi nepravdi, ljudima kakvi su i oni sami bili. Tema treće emisije serijala su natprirodne moći Superheroja. Urednik i scenarista: Jelena Radović Jovanović Montažer: Jovana Filipović.

Današnja emisija Drita posvećena je obnovljenoj tradicionalnoj manifestaciji Susreti zavičaja koju u Medveđi obeležavaju Albanci koji žive u toj opštini ali i van nje.... Okupljanja Albanaca Medveđana početkom maja datiraju od pre Drugog svetskog rata ali je pre četiri godine zbog koronavirusa ova manifestacija obustavljena. TV Spektri za RTS.

Film prati dve nedelje u životima žena koje rade u rudniku mrkog uglja Rembas.... Jasmina je prva žena koja je postala upravnik rudnika, dok je Milanka poslednja koja je ostala uključena u proces separacije uglja. Dok njih dve čvrsto veruju da su ravnopravne sa svojim muškim kolegama, ostale rudarke nemogu a da se nezapitaju da li su zaista imale koristi od feminizma. Režija: Marija Đoković i Nataša Janković.

Ovo je prva britanska biografija svetski priznatog japanskog umetnika Katsušike Hokusaja, čiji je print Veliki talas, poznat širom sveta gotovo kao Leonardova Mona Liza. Endi Serkis je Hokusajev glas u emisiji Hokusaj – starac lud za slikanjem, u kojoj učestvuju i Dejvid Hokni, Megi Hembling i strastveni naučnici, koji proučavaju i dive se opusu velikog japanskog majstora.... Film se fokusira na Hokusajev rad, život i vreme u Edo metropoli, sada savremenom Tokiju. Uz pomoć najsavremenije tehnologije, Hokusajeve printove i slike ispituju svetski stručnjaci. Tokom procesa otkrivaju se nove interpretacije čuvenih radova i čitava paleta umenikovih dostignuća. Hokusaj je proveo čitav život istražujući svet prirode i duhovnosti, koristeći planinu Fudži kao potencijalni izvor besmrtnosti. Hokusaj je uticao na Monea, Van Goga i ostale impresioniste, otac je mange i ima sopstveni emodži u obliku Velikog talasa. Odabrala: Selina Lovren Aksentić Prevela: Nataša Vujnović Lektorisala: Tatjana Stanić Tekst čitali: Petra Cvijić i Vukašin Krstić Obrada: Redakcija za kulturu.

Adrijan, trgovac umetničkim delima i ženskaroš, odlazi u vilu na Rivijeri. Vilu deli sa prijateljem Danijelom i ženom koju ne poznaje, Hajdi. (La collectionneuse, 1967.)... Hajdi je imala mnogo ljubavnika, pa je Adrijan i Danijel najpre preziru, ali kako se bolje upoznaju, tako Adrijan postaje sve više zaintrigiran i opčinjen njome. Uloge: Patrik Boko, Hajdi Politof, Danijel Pomerol Režija: Erik Romer.